A. Nikolić 

Usnija Redžepova: Svojom pesmom sam zavela Fidela Kastra

 26998_usnijaredzepova_af

11. 09. 2011.   

http://www.blic.rs/Kultura/Vesti/276318/Usnija-Redzepova-Svojom-pesmom-sam-zavela-Fidela-Kastra

Fidel Kastro je bio Titov gost na Brionima i moj nastup je bio deo specijalnog programa za predsednika Kube. Kabl mikrofona je bio kratak, pa nisam mogla da priđem do stola za kojim su sedeli državnici, već sam na sredini sale igrala i pevala. U jednom momentu Kastro je uzeo stolicu na kojoj je sedeo i krenuo ka meni. Isto je učinio i Tito, a posle toga i svi ostali u sali. Kastro je seo na metar od mene i tražio da nekoliko puta izađem na bis. Kasnije na koktelu Tito je nekoliko puta ponovio da “kako je krenulo ostaćemo bez Usnije”. Kastro mi je rekao da sam izuzetno lepa žena i da bi bilo lepo da budem njegov gost na Kubi. “Vaš temperament je čaroban”, kazao mi je. Postidela sam se i jedva čekala da se završi koktel, započinje ispovest za “Blic nedelje” Usnija Redžepova.

Tražila sam španskom ambasadoru adresu

Kada sam prvi put pozvana da pevam pred državnim vrhom i stranim diplomatama u Karađorđevu, imala sam užasnu tremu jer sam znala da pred Tita izlaze samo najbolji. Dok sam pevala, svi su počeli da aplaudiraju u ritmu muzike, a Tito mi je kažiprstom pokazivao da priđem bliže njegovom stolu. Ignorisala sam njegovo ponašanje i zajapurena posle nastupa otišla iza sale u garderobu, gde su me kolege u čudu gledale. Nismo progovorili ni reč, a ispred mene je već stajao omaleni čovek koji je zvaničnim glasom rekao da predsednik želi da me upozna. Krenula sam za njim i čekala momenat kada ću da se srušim u visokim potpeticama. “Želja je španskog ambasadora da vas upozna i da ima vašu ploču”. Mislila sam se šta da radim sada i logično mu na engleskom odgovorila: “Nema problema, potrebna mi je vaša adresa”. Tito se nasmejao i tada sam ukapirala da sam španskom ambasadoru tražila adresu. Srce mi se uzlupalo od sramote, jedva sam pogodila vrata garderobe…

Na sceni posle očeve smrti

Deset dana posle očeve smrti bila sam jedini put u 25 godina igranja Koštane u Narodnom pozorištu u Beogradu u dilemi da li da otkažem predstavu. Došla sam iz Skoplja emotivno slomljena i nisam imala snage za ljude oko sebe. Shvatila sam da će me tuga potpuno obuzeti ako tada odustanem od scene. Odigrala sam predstavu i nisam se zaplakala pred publikom, ali na koncertu koji je usledio nekoliko dana kasnije dok sam pevala pesmu “O, Ciganko moja” Tome Zdravkovića, suze su mi napunile oči. U jednom delu tekst pesme glasi “Nemam nikog, samo tvoje oči” i tada moje srce nije izdržalo. Plakala sam i otpevala pesmu do kraja, a publika je ustala uz ovacije koje su trajale deset minuta.

Parfem u cipelama

Moj otac Jašar obožavao je decu, ali nije imao sreće u prvom braku. Razveo se jer nije bilo dece. Život bez dece nije mogao da zamisli, pa je oženio moju majku Sabriju koja je ostala udovica sa dvoje dece. Računao je da ako on ne može da ima svoju decu imaće priliku da bar nekome bude otac. Prevario se jer je sa Sabrijom izrodio četvoro dece. Jašar je bio vodoinstalater i celo Skoplje ga je znalo kao kicoša. Zbog običaja izuvanja cipela kada se nekome dođe u goste Jašar je prskao parfem i na čarape. Kada je morao da brine o šestoro dece, društvo ga je stalno zavitlavalo povicima “Jašar-aga, gde ti je sada parfem”. Od jurnjave za poslom i pomaganja u kući oko podizanja dece, Jašar nije stizao da se kao čovek ispava, a kamoli da se picani. Umeo je barabar sa Sabrijom na ruke da pere veš klinčadije. Strogo su nas vaspitavali i stalno govorili da je škola najvažnija u životu. Nije bilo rasprave oko toga.

Za početak tvist

Nije bilo mnogo prilike za zabavu u Skoplju, pa sam zato učestvovala na skoro svim sekcijama u školi. Imala sam devet nerazdvojnih drugarica s kojima sam organizovala sve zabave u gimnaziji, pripremala školske predstave, šacovala simpatije na korzou. Doduše umeli su Jašar i Sabrija da me prate kada se šetam gradom, ali samo kada sam im tražila da ostanem do devet uveče. Smatrali su da gimnazijalka nema šta da traži na ulici u to doba. Društvo me je prijavilo za takmičenje mladih pevača na proslavo povodom sto hiljaditog pretplatnika Radio Skoplja. Prvi put na sceni pred publikom pevala sam veliki hit Radmile Karaklajić “Hajmo na tvist”. Obožavala sam da plešem tvist, pa sam na sceni i igrala i pevala. Publika je na nogama dočekala kraj pesme i tada sam osvojila drugu nagradu. Scenu sam osetila kao prostor u kojem vladam i na njoj ostala sve do danas.

Čoček u zgradi opere u Sidneju

Moji roditelji nikada nisu prihvatili ideju da budem pevačica. Smatrali su da sam tako dostupna svima i da je to trange-frange profesija. Ljudi iz Radio Skoplja dolazili su kod mene kući da se ubeđuju sa Jašarom oko mojih nastupa i nekada ih je jednostavno odbijao izgovarajući rečenicu “Moja ćerka će završiti fakultet i postati pristojna žena”. Čim sam maturirala, počela sam da nastupam zajedno sa jednim orkestrom iz Strumice kako bih zaradila novac za studije u Beogradu. Da ispunim želju ocu i da konačno vidim taj divni Beograd. Obišla sam celu Jugoslaviju i svu zaradu sam slala mojima da mi čuvaju za studije. Sa Vaskom Ilijevom i Anđelkom Govedarević dobila sam ponudu “Beogradske estrade” da odem u Australiju na turneju. Posle 26 sati letenja avionom, Anđelka i ja smo se našle u hotelskoj sobi u Sidneju preneražene. Obe smo ridale jer smo shvatile da smo mnogo daleko od kuće. Jeza me neka prekrila sve dok nisam čula kako neko pod prozorom zavija “Kuje Mujo, konja po mesecu”. Sjurile smo se prema prozoru i počele da se smejemo. Neko naš iseljenik je preterao sa šljivovicom koju smo mu mi predale još na aerodromu. Pevala sam i igrala čoček u čuvenoj zgradi opere u Sidneju još 1970. godine. Ta Australija je kao raj. Topla klima, eksplozija boja u prirodi, okean…

Preživela sam pustinjsku oluju

Konačno sam imala novac za studije i upisala sam arapski jezik na Filološkom fakultetu u Beogradu. U sobi u Studenskom gradu, bilo nas je ukupno devetoro. Nas šest sa legalnim pravom i tri ilegalca. Moja koleginica Eva iz Đenovića bila je ilegalac i i spavala je u mom krevetu. Bila mi je kao sestra. Kada bi smrznuta došla od nekud u sobu ona bi mi grejala noge jer smo spavale u istom krevetu. Pesma me je odvela u Sudan posle godinu dana slušanja predavanja jer su naši radnici tamo gradili neka postrojenja. Letela sam dvokrilcem iznad Sahare i bila sigurna da mi nema spasa kada se podigao pustinjski vetar Hubab koji pravi oblake peska od 100 metara. Pesak mi je bio u ušima, očima, nosu cipelama… Iz aviona se video samo crveno-žuti vrtlog. Kada smo sleteli znala sam da mi je život namenjen za nešto posebno.

Koštana

Videla sam legendarnu Oliveru Marković u zemunskom pozorištu kako igra Koštanu i pomislila da bi sve to mogla bez napora da ponovim. Putovala sam na studentske ferije avionom u Skoplje i sudbina je udesila da na aerodromu upoznam Boška Pantića, urednika u Televiziji Beograd. Njega su tamo čekale kolege iz Radio Skoplja koje sam upoznala još kao gimnazijalka. Boško mi je predložio da učestvujem u snimanju emisije o delu Bore Stankovića. U nekoliko scena Mitketa je igrao Ljuba Tadić, a ja Koštanu. Na kraju emisije sam spustila košulju na pod. To je mog oca moralno deklasiralo i nikako nisam mogla da mu objasnim da je to samo snimanje televizijske emisije. Bio je mnogo ljut. U međuvremenu sam dobila poziv iz Narodnog pozorišta u Beogradu da umesto Gordane Jevtović, koja je čekala dete, zaigram Koštanu. Zakasnila sam na prvu probu i umalo mi se nisu zahvalili na saradnji. Na probama sam samo fingirala jer bez publike nisam mogla da rasplamsam strast u sebi. Publika me je izazivala. Posle nekoliko odigranih predstava Raša Plaović mi je rekao “Konačno smo dobili najauteničniju Koštanu. Tebe je Bora Stanković zamislio”. Nisam bila pripremljena na toliku slavu. Stizalo mi je cveće sa ljubavnim pismima posle predstava. Kada bi stiglo tek nekoliko korpi, koelege iz predstave su me zadirkivali da sam loše odigrala to veče.

Šele

Na vreme sam upoznala čoveka svog života. Svetomir Šelić Šele je harmonikaš koji me je učinio emotivno spokojnom. Na turneji po Nemačkoj smo se vozili istim kolima i tada smo se upoznali. Privukla me je njegova energija i marljivost jer je vuko kablove, pregovarao sa organizatorima i uspevao da svira dva koncerta dnevno. Nikada za sve ove godine braka nije napravio nijednu ljubomornu scenu. Mnogi su mi se udvarali, ali je Šele znao da sam njegova. Nekada bi samo prišao i na šarmantan način stavio do znanja udvaraču da sam zauzeta, a nekada bi se samo nasmejao i napomenuo mi da moramo na probu. Zajedno smo stvorili divan dom, ali dece nismo mogli da imamo. Jednostavno nije išlo. Odavno sam tu činjenicu emotivno “obradila” i nastavila da uživam u životu. U mojoj i Šeletovoj familiji je puno dece koja imaju našu ljubav i pažnju. Kada se u ratu raspadala Jugoslavija nekoliko godina sam se povukla iz javnog života. Preplakala sam ih kući uz televizor. Ni dan danas ne razumem zašto su mi uništili domovinu.

***

Usnija Redžepova uvek je s ponosom pričala o svom romskom poreklu za razliku od drugih pevača koji bi ovu činjenicu najradije izbrisali iz svoje biografije. Rođena je i odrasla u siromašnoj porodici sa šestoro dece u Skoplju i do danas joj nije jasno kako je uspela da pobedi urođenu stidljivost i postane pevačica.

174790_ispovest11-redzepova-foto-dejan-zivancevic_f

– Moja mama je bila Turkinja, a tata Rom, džambas – trgovac konjima, koji imaju poseban dijalekat. Otac nije mogao da ima decu sa prvom ženom, pa se oženio mojom majkom koja je već imala sina i ćerku. Rodila je još nas četvoro, pa je kuća bila puna dece. Živeli smo sirotinjski u teškim uslovima, borili smo se da preživimo, ali je to ipak bilo najlepše doba u mom životu – priseća se Usnija.

 Majka je bila stroga, ledena prema deci, ali je otac bio veseljak koji je nije “štedeo” na ljubavi prema deci.

– Moj otac je bio veliki boem. Voleo je da se doteruje i bio je poznat po tome što je stavljao miris u cipele, jer se kod nas izuvaju cipele kad se ide kod nekog u goste. Sećam se da smo išli na neku svadbu, a on zbog nedostatka novca prvi put nije stavio miris u cipele, pa su ga drugari zavitlavali “Jašaragi, gde ti je miris u cipelama…” Tata je voleo da nas okupi svako veče pričao nam je bajke, pevao i uz njegovu pesmu svi bi zaigrali osim mene. Bila sam stidljiva i uvek po strani.  

Kako ste uspeli da pobedite stidljivost?

 – Prosto dogodi se neki preobražaj kada izađem na scenu, kao da postanem druga osoba. Privatno sam sasvim drugačija, mirna, staložena… Ali, kada izađem na binu sve u meni zaigra, ritam me promeni, promeni mi oči, lice ponašanje i postajem živa vatra.

Kako je vaš otac reagovao kada ste se pojavili u kostimu orijentalne plesačice?

– Tata nije bio strog, ali je vreme bilo tako. Voleo je lepo da se oblači nosio je uvek šal oko vrata, onako šmekerski, pa je uživao i kada se ja lepo obučem. Prvi parfem sam dobila od njega, mislim da se zvao “Pokošeno seno”. Voleo je da sedi pored mene kada sam se oblačila, ništa mi nije branio, ali kada me je video u filmu “Derviš i smrt” sa golim stomakom i pupkom, gledao me je u čudu. To je bilo strašno za njega. Onda sam mu rekla: “Čekaj tata, to je nošnja, tako su nosile žene koje su pevale za te ljude”.

Da li ste ikada od njega dobili batine?

– Dobila sam samo jedan šamar i to greškom zato što mislio da lažem. Mislio je da ću tajno da se vidim s nekim momkom, razljutio se i udario me. Međutim, kasnije se uverio da nisam lagala. Moja braća i sestre još uvek žive u Makedoniji, ali sada ne idem često kao dok su mi roditelji bili živi. I oni dolaze kod mene u Beograd, nismo se otuđili.

 

Esma i ja nismo rod

Mnogi su mislili da vam je Esma Redžepova sestra. U kakvim ste odnosima sa njom?

– Nas dve nismo rod, možda po majci, ali daleki. Poznavale smo se, ali površno sve dok joj se nije razboleo muž. Svaki put kada sam išla da vidim moju rodbinu u Skoplje obilazila sam i Stevu. Ona je bila kod mene dok joj je muž bio u bolnici u Beogradu. Kad je umro, sa Esmom sam se još više zbližila – priča Usnija.

Advertisements

Komentariši

Please log in using one of these methods to post your comment:

WordPress.com logo

You are commenting using your WordPress.com account. Odjava / Promijeni )

Twitter slika

You are commenting using your Twitter account. Odjava / Promijeni )

Facebook fotografija

You are commenting using your Facebook account. Odjava / Promijeni )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Odjava / Promijeni )

Povezivanje na %s