Дуња СимоновићБратић,

Оснивач Фондације Сретен Стојановић

BEOGRAD - DUNJA SIMONOVIĆ-BRATIĆ

 55 ГОДИНА ОД СМРТИ ВЕЛИКОГ СРПСКОГ ВАЈАРА СРЕТЕНА СТОЈАНОВИЋА

                  ”Уметник мора да буде истовремено и светац и бесан пас!” – говорио је 1919. године у Паризу Антоан Бурдел, чувени Роденов ученик, својим студентима, обликујући их духовно али и телесно, попут својих грандиозних скулптура из L'Académie de la Grande Chaumière. Међу том одабраном групом био је и Сретен Стојановић из Приједора. Поред њега Алберто Ђакомети, чијој кудравој глави Сретен није могао да одоли, па због њене пластичности младог Ђакометија узима за модел. Како је Сретен Стојановић стигао до Париза и успео да буде примљен у такву школу занимљиво је колико и његова уметност. Наиме, као припадник Младе Босне, по атентату на Франца Фердинанда, који је извео његов друг Гаврило Принцип, Сретен и његов рођени брат Младен (касније легендарни доктор Младен Стојановић са Козаре) бивају ухапшени и након процеса Младобосанцима 1915. заточени до амнестије 1917. Од Бихаћке куле до Зеничке тамнице… О тим тешким данима најбоље говори он сам у својим Исповестима (издавачи РТС и Фондација Сретен Стојановић, Београд, 2015).

                  И у највећем мраку укаже се зрачак светлости, па тако на робији у Зеници Сретен спознаје самога себе. Главни мајстор за резбарију, први Сретенов ментор – Салко схвата да поред њега стоји невиђени талент. Након робије Коста Хакман проноси вест да је легенда рођена. Глас је стигао далеко. У Загребу већ уиграни пар мецена, Криста и Ђурица Ђорђевић, преузимају бригу о Сретену и шаљу га прво на школовање у Беч код Франца Целезног, познатог по декоративној скулптури и раду у дрвету. За рад у камену изабран је пољски вајар Станислав Роман Левандовски, који је учио код Родена у Паризу. Увидевши да је његов ученик превазишао учитеља, саветује му да напусти Беч и оде у Париз, средиште уметности и напредних идеја.

                  Следеће три године Париз постаје Сретенов дом. На врата школе Антоана Бурдела Сретен доноси своје две скулптуре, изливену бисту мајке и бисту оца израђену у граниту. Тако се уписује у пантеон бесмртних. У јануару 1920, на Националном салону у Паризу, Сретен Стојановић излаже по први пут. У његовом скромном атељеу било је већ око двадесет скулптура.

                 Сретен се 1922. враћа у Београд. Он више не живи искричавим животом који је живео на Монпарнасу… Посвећује се породици и раду. Драматична политичка збивања у домовини нису дозволила уметнику да утоне у породичну идилу. Како у свом животном тако и по свом политичком опредељењу, Сретен Стојановић био је комунист. Уочи његовог повратка Комунистичка партија је забрањена. Изиграна је воља народа, насилно уведена нова управа, заведена је диктатура. 22. августа 1920. КП је победила у Београду и другим градовима у Србији. Београд је постао Црвена Комуна. Филип Филиповић изабран је за градоначелника. Комунисти су положили заклетву и кренули у Београдску општину на посао. Тадашњи министар полиције, Милорад Драшковић, забранио им је да уђу у општину и доведени су други на чело града. Плашећи се штрајкова и опште побуне власт у децембру проглашава ОБЗНАНУ којом се забрањује Комунистичка партија. Укидају се комунистичка гласила, конфискује се партијска имовина и архива, државни чиновници чланови Партије добијају отказе, студентима укидају стипендије, полиција пребија по улицама комунистичке активисте… Као епилог, у затворима је око десет хиљада људи. Комунисти прелазе у илегалу. Сретен са њима.   

                  Званично, Сретен ради у холу куће својих мецена, брачног пара Ђорђевић, у улици Страхињића бана 61. Пет година радио је на ”највећем ансамблу дрвених рељефа” (Лазар Трифуновић). Од 1922. до 1927. израдио их је 36, неке које су више од два метра, са мотивима живота Срба под Турцима: игре младића, распећа, отмица девојака, продаја робиња… Нажалост, кућа страда у немачком бомбардовању Београда 6. априла 1941. Остала је само фотографија. Жени се Јелом Милошевић са којом добија кћер Јованку.

                 За живота нижу се успеси овог даровитог уметника и политичара у изворном, античком схватању тог појма. Заједно са Владиславом Рибникаром и Драгишом Васићем, Сретен 1927. одлази у Москву на прославу десетогодишњице Октобарске револуције. Велика част за храбре илегалце. Треба рећи да су њих тројица добили позив док је, истовремено, Крлежа лутао по Европи чекајући везу да би отишао у Совјетски Савез. По повратку држи предавања на Коларцу о свом путешествију, пише за Новости и потом објављује Импресије из Русије. И Драгиша Васић објављује своје Утиске из Русије. Књигу посвећује Сретену који црта корице за насловну страну.  

                  Сретен је учествовао и у оснивању Српског културног клуба. Дружио се са људима сличног сензибилитета: Милом Милуновићем, Лубардом, Ивом Андрићем, Добрицом Ћосићем, Ђуром Пуцаром, Мустафом Голубићем, Зуком Џумхуром… Био је народни посланик, ректор Ликовне академије, ликовни критичар, академик…  Опасан и јак, дубоког гласа: Le Grand Serb – тако су га од миља звали још у Паризу.

                  Сретен Стојановић ради и излаже од 1920. – до краја живота. Умро је 29. октобра 1960. Створио је изванредна дела: од дивне ситне пластике до монументалних споменика српским великанима попут споменика Карађорђу и Његошу, као и споменик краљу Александру, споменик Слободи на Иришком венцу, споменик у Куманову…

                  Сретен је задужио наш народ и са делима која се заснивају на нашој духовној традицији. У Београду је 1927. организован Други византолошки конгрес. (Први је одржан у Букурешту 1924.) На њему је учествовало преко 200 научника из читаве Европе. За ту прилику Сретен је у сали Универзитета изложио 11 икона у дрвету. По сведочењу Милана Кашанина, Београд је тих дана био епицентар борбе за очувања српске духовне баштине. Та борба и данас траје. Да није лако знало се и тада. Сретен је био син православног свештеника и одгојен је у слободарском духу. Он је дао свој печат слободарској борби. За њега је то била и борба за лепоту нашег националног бића.

                                                               x          x         x                      

 

About bosanac1v

Humanist, publicist

Komentariši

Please log in using one of these methods to post your comment:

WordPress.com logo

You are commenting using your WordPress.com account. Odjava / Promijeni )

Twitter slika

You are commenting using your Twitter account. Odjava / Promijeni )

Facebook fotografija

You are commenting using your Facebook account. Odjava / Promijeni )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Odjava / Promijeni )

Povezivanje na %s